Prolaskom poslednjeplasiranog Đankarla Fizikele kroz cilj na Interaglosu, spuštena je zastava na još jednu sezonu najbržeg cirkusa, pedeset devetu. Bar što se trkanja po pistama tiče. Sa burom emocija u dva suparnička tabora, što bi se reklo od radosti do očaja i opet nazad, završena je po mnogima možda i najuzbudljivija poslednja trka sezone ikada. No, pre nego što se pozabavimo time šta se sve tu izdešavalo, treba početi redom, i vratiti film još pre 16. marta i uvodne VN Australije.

Zimski raspust bio je više nego buran. Prvo, i najinteresantnije od svega, ukinuta je kontrola trakcije, tako da se s pravom postavljalo pitanje koliko će vremena biti potrebno vozačima da se naviknu da voze bez nje. Promenjena su malo i pravila, te se za prvu neplaniranu zamenu motora nije dobijala kazna od deset mesta na startu naredne trke. Kalendar je takođe bio nešto izmenjen, a najveće intresovanje je probuđivala VN Singapura, prva noćna trka u f1. Dobili smo i još jednu uličnu stazu, Valensiju, a od najbržeg cirkusa su se oprostili Amerikanci, tačnije Indijanapolis. Prelazni rok bio je nešto interesantniji, a najveći bum napravio je razočarani Fernando Alonso, koji se iz tima za koji je navijao kao dečak vratio u Reno posle samo godinu dana. U suprotnom pravcu je krenuo Hekiki Kovalainen, te je Meklaren imao sada oba vozača sa po samo godinom iskustva u najbržem sportu. Među vozačima dobili smo i četiri debitanta, Sebastijana Burdea, Tima Gloka, Nelsona Pikea mlađeg i Kazukija Nakadžimu, dok je Fors Indija (nekadašnji spajker) postala novi tim u f1.

Dakle, 16. marta cirkus je počeo sa radom. Očekujući mnoštvo uzbudljivih trka, gotovo da smo i zaboravili na onaj drugi deo Formule 1, onaj deo koji je sve samo ne trkački. Tokom marta, kao grom iz vedra neba, na naslovnici britanskog tabloida ’’News of the world’’ osvanuo je predsednik FIA-e, Maks Mozli. To ne bi bilo ništa čudno, tabloidi su uvek puni tračeva i priča rekla-kazala, da na jednoj od slika nije bio on i još pet mladih ’’dama’’ u toku orgija. Ipak, najveću buru izazvala je činjenica da je predsednik FIA-e bio u nacističkoj uniformi. Vrlo brzo, saznali smo sve o poreklu Mozlijevom. Naime, saznasmo da mu je na venčanju roditelja gost večeri bio Hitler, da ima dvoje dece i da je u braku skoro pedeset godina. Komedija je počela. Veliki broj ljudi vezanih za Formulu 1 tražio je njegovu ostavku, neki su samo nagoveštavali da bi to bio moralni čin, bilo je i onih poput Bernija, koji su pravili oštru granicu između profesionalnog i privatnog. Epilog je bio više nego očekivan. Tabloid je Maksu morao da isplati malo više od 500000 dolara; Maks je ostao na čelu zahvaljujući ukazanom poverenju na nekoj vrsti sastanka. Sebe je predstavio kao žrtvu, a mnogi misle da mu je jedina pametna odluka koju je doneo u ovom slučaju bila ta što nije prisustvovao VN Bahreina.

Ali, ako smo mislili da je to sve od FIA-e za ovu godinu, grdno smo se prevarili. Izgleda da je FIA rešila da se aktivno takmiči ove godine u f1, a budući da nije imala svoj tim na gridu, rešila je da rezultate postiže za zelenim stolom. Saznali smo da u ovoj organizaciji ima dosta ljubitelja kazne ’’prođi kroz’’. Doduše, neki su to osetili u toku same trke, a nekima je naknadno uručena. Svi pamtimo, i pamtićemo, VN Belgije, po mnogima još jedan skandal vezan za Formulu 1. Jasno, FIA-u ovo nije uzbuđivalo: pa jasno je da ne postoji stvar koja bi im više narušila ugled od seks skandala predsednikovog. Nagraditi pobedom vozača koji ništa nije prikazao tokom cele trke, sem da ume da doveze bolid do cilja po kiši, bilo je, ako ništa drugo, a ono smešno. Zatim, naučili smo na VN Japana da se vozač može kazniti i samo ako normalno izađe iz boksa ili ako u žaru borbe blokira drugog vozača na startu. Zatim, pokazali su nam na VN Monaka da se ne dobija kazna ukoliko se zakucate u vozača ispred sebe (zaboga, da li ste krivi ukoliko pada kiša, i zašto onaj ipred nije gledao koga ima iza sebe. . . )ili ako, kao na VN Italije, bukvalno izgurate vozača sa staze. Žar borbe je žar borbe. Ko je na kraju koliko profitirao, najmanje je bitno, barem FIA-i.

No, da ne protekne baš sve u znaku samo ove organizacije i drugog čoveka f1, pobrinuo se niko drugi do prvi čovek f1. Berni je imao veoma zapaženu ulogu tokom cele sezone, a, kada ga nije bilo u medijima, pretpostavljalo se da pronalazi način kako da još više proširi svoju imperiju na istok. Šta ćete, nafta čini čuda. Preko noći, kao poslednja trka sledeće sezone, osvanula je VN Abu Dabija, a svoje mesto u kalendaru f1 izgubila je VN Kanade. Koga još briga što Severna Amerika više neće imati trku u Formuli 1, kada možemo uživati uz nove staze Hermana Tilkea, i gledati kvalifkacije sa većim uzbuđenjem nego samu trku. Preko jedne druge noći, javila se ideja za kalendarom od dvadeset trka, pa zašto služe šefovi timova, ako ne da reše problem kako motivisati mehaničare da rade punom parom cele godine. Letnji raspust bi po ovoj ideji bio čista fantazija;pa zar je timovima malo zimski?!Na svu sreću, zdrav razum je konačno jednom i najbržim cirkusom preovladao, te ćemo gledati, kako-tako, normalan raspored trka i sledeće sezone. Ipak, kao glavnu strast, prvi čovek Formule 1, istakao je noćne trke. Nesačekavši ni da se završi prva, on je već u svoj tefter stavio još 5-6 potencijalnih. Jer, kada već f1 napušta evropske staze, zašto ne omogućiti Evropljanima da svaku trku gledaju tokom popodnevog odmora. Najviše je pritisaka bilo na Australiju, koja je nekako odolela, te će se voziti samo nešto malo kasnije nego obično. Znači, dragi moji, nema više ustajanja u 4 ujutru za prvu trku u sezoni. U pauzi između ovih aktivnosti, Ekleston se bavio i pitanjima kao što su ko je i kada izgubio motivaciju, ali i ko doprinosi i ne doprinosi ugledu f1.

Oni ,koje su ipak interesovale same trke, primetili su da smo se već posle četiri trke oprostili sa jedanaestim timom. Naime, Super Aguri, Hondina igračka, morao je da se povuče iz ovog sporta jer jednostavno Hondu nije više zanimao. Jedina svrha ovog tima bila je ta da Takuma Sato ima gde da vozi, a kada su shvatili da im to ne donosi baš ništa, rešili su da odustanu. Tim naravno nije imao nikakve uspehe za svoga postojanja, ali je prava šteta bila ta što smo sada imali samo dvadeset vozača. Ostalo je išlo manje-više očekivanim tokom. Posle prvog povlačenja crte, na sredini šampionata, stvari su se malo iskristalisale. Na opšte oduševljenje, imali smo tri gotovo ravnopravna tima, budući da je BMW iz prosečne stasao u jednu od tri vodeće ekipe, a nakon dvostruke pobede na VN Kanade, niko nije sumnjao koji su potencijalni dometi ovog nemačkog tima. Posle te čuvene trke, našli su se i na prvom mestu u poretku konstruktora, a njihov vozač, Poljak Robert Kubica, vodio je u poretku vozača. Međutim, tada smo mogli da upoznamo i onu malo mračniju stranu ovog, mnogima simpatičnog, vozača. Počeo je odmah sa veoma prepotentnim izjavama da je sada jedino on bitan timu, i da od tima očekuje bezgraničnu pomoć. Tako se to jednostavno ne radi. Trojica prvih favorita vozila su očekivano, grešili su, ali i pokazavali zašto su tu gde jesu. Razočarenje je predstavljao bivši dvostruki svetski šampion, koga je bilo muka gledati kako se muči, u potpuno nekonkurentnoj mašini , za svaki bod. A posle kažite da ego ne može da upropasti čoveka.

Međutim, drugi deo sezone nam je doneo pregršt neočekivanih stvari. Da, to je deo u koji je i FIA umešala prste, čineći sve da se pitanje prvaka ponovo odlučuje na poslednjoj trci u sezoni. BMW je lagano gubio dah za vodećim dvojcem, a zatim rešio da se zadovolji prvom pobedom u Formuli 1 i okrenuo se razvoju bolida za 2009. godinu. Ispravna ili pogrešna odluka, procenite sami. Raikonen nas je sve neverovatno razočarao, dugo nije vozio lošije nego tada, tako da je borba za titulu šampiona spala na dva slova- Luisa i Felipea. Pre nego što se detaljnije osvrnem na poslednju trku šampionata, voleo bih da se pozabavim i iznenađenjima i razočarenjima sezone, ali i da nešto kažem o vožnjama obojice tokom sezone.

Naime, kada pogledamo ko je koliko i šta učinio u sezoni, umesto pitanja ko je više zaslužio titulu, valjalo bi postaviti drugo, ko je manje nije zaslužio. Obojica su pokazala zaiste sjajne vožnje. Luis je pokazao ko je novi kišni čovek, izvozivši sve trke po teškim uslovima gotovo perfektno. Pobedama u Australiji, Monaku, Britaniji, Nemačkoj i Kini, ali i perfektnom vožnjom u Belgiji ,gde su mu pobedu uskratile sudije, Britanac nam je pokazao zašto bi baš on trebalo da bude novi svetski šampion. S druge strane, Masa nam je pokazao da ne ume da pobeđuje samo u Bahreinu, Turskoj i Brazilu, te nam je još podario i pobede u Francuskoj i Valensiji. Naravno ,ne treba zaboraviti ni FIA-in poklon u Belgiji. Ali to je samo jedna strana medalje. Ona druga, gora, pokazala nam je veliku nezrelost oba vozača. Prvi nam je pokazao trkama u Bahreinu (bespotrebni sudar sa Alonsom) i Japanu (neverovatan start) da još uvek ne zna kako da iskontroliše višak adrenalina, a glupost iz Kanade, kada se zakucao u Raikonena jer nije video crveno svetlo na izlasku iz boksa, još će se dugo, dugo prepričavati. Međutim, ni Brazilac mu nije ostao dužan. Očajan početak sezone (sudar za Kulatardom u Australiji i početnička greška u Maleziji) upotpunio je sramotnom trkom u Britaniji, kada je svojim nebrojanim okretanjima na stazi pokazao svim mladim vozačima kako ne treba voziti po kiši. Uz to treba dodati još i par malera ili tuđih grešaka na obe strane (Hamilton u Maleziji, Mađarskoj i Italiji, Masa u Mađarskoj i Singapuru), kao i poklon Masi u iznosu od 8 bodova (šest od FIA-e i 2 od Raikonena), tako da smo u finalnu trku ušli sa sedam bodova prednosti Luisa Hamiltona u odnosu na Masu. Veoma obećavajuće. . .

Ovo je prvi dio texta nastavak:"Iz mog ugla sezona 2008: Šta smo (i da li smo uopšte nešto) naučili---(part 2)"