Ovde treba malo zastati i napomenuti još neke stvari. Van staze, mogli smo se upoznati sa neverovatnim pritiskom koji je Hamilton nosio na sebi, budući da mu je sa 22 godine pripala uloga lidera u jednom timu poput Meklarena. Takođe, Britanac se suočio sa još dosta problema. Nije se krilo da je jedan od najomraženijih vozača, mada je delom i sam kriv za to. Mnogi vozači, što iskompleksirani, što neprijateljski nastrojeni prema njemu, otvoreno su pokazivali da su na Masinoj strani, a vrhunac je bila izjava Fernanda Alonsa :’’Učiniću sve da Masa osvoji titulu. “Ni Alonsovi fanovi mu nisu ostali dužni. Tek što smo pregurali rasističke ispade Španaca, pred samu VN Brazila, osvanuo je ineternet sajt sa 30000 kletvi upućenih Hamiltonu. Verujem da se nećete začuditi što su u pitanju Alonsovi fanovi. Tek da ne izgube trku sa Špancima, Brazilci su mu poklonili crnu mačku i dres Vaska de Game (večiti drugi u brazilskom fudbalskom šampionatu). Naravno, ne treba zaboraviti da je Britanac postao i prvi vozač koji je javno ogovaran na sastanku vozača, organizaciji koja je toliko dobra da u njoj nisu oba vozača Ferarija i u kojoj je predsednik jedan test vozač. Da nije smešno, bilo bi žalosno. Međutim, ni Masa nije bio mnogo ošetećen. Imao je priliku da svima pokaže da nije u Ferariju samo zbog Nikolasa Toda, ali i da skine epitet timskog potrčka sa sebe. Da ne pominjem da bi bio prvi Brazilac još od Airtona Sene koji bi osvojio titulu, a vrhunac je to da je šansu imao pred domaćom publikom. Dakle, sasvim pristojna uvertira za poslednju trku u šampionatu.

Ako smo celim tokom šampionata bili razočarani, poslednjom trkom nismo mogli nikako. Masa je dominirao celim vikendom pred domaćom publikom, ali to je na kraju bilo najmanje bitno. Bitnije od svega je što je u istoriji ovog sporta ostalo nezapamćeno da je neko bio šampion samo 500m. Upravo to je bio Felipe Masa. Dok je ulazio u cilj, masa navijača napravila je nezapamćenu atmosferu. Radovanje u njegovom boksu je počelo. A onda, čudo, ali samo još jedno u nizu. U poslednjem krugu izdešavale su se neverovatne stvari. Fetel je pretekao Hamiltona, ukravši mu tako mesto koje mu donosi titulu, da bi ga Britanac vratio pred samim ciljem prestigavši Gloka, koji je po najvećem pljusku na gumama za suvo vozio krug 30s sporiji u odnosu na prethodni. Kakav završetak sezone!Plakala su obojica, jedan od sreće, drugi od tuge. Ponovo je samo bod odlučio šampiona, što je samo još jedna ironija pored one, da je razlika u korist Hamiltona ponovo bila sedam bodova pred poslednju trku. Ipak, na kraju, odličan završetak sezone, koji smo u potpunosti zaslužili s obzirom čega smo se sve nagledali tokom sezone.

Kada je zavesa ponovo spuštena, bilo bi fer pozabaviti se i pitanjima najvećih iznenađenja i razočarenja sezone. Počeo bih od razočarenja, jer bi bilo lepo tekst završiti pozitivnim stvarima. Prvo i najveće je svakako niko drugi do bivši svetski šampion Kimi Raikonen. Led na Iceman-ovom licu se tokom sezone pošteno istopio, ali ne zbog globalnog zagrevanja kao led na polovima. Čini se da je glavni problem predstavljala motivacija, ili bolje reći, kako motivisati sebe kada vam stvari krenu kako ne valja. Način nije pronašao očigledno, a podatak da nije uspeo da pobedi ni na jednoj trci još od VN Španije, ali i da je uspeo da veže četiri trke bez bodova, što je kada vozite za tim poput Ferari podvig vredan divljenja, govore više nego išta. Gluposti iz Monaka, Belgije i Singapura najbolje oslikavaju kako je vozio tokom ove sezone. Ali uspeli smo da saznamo dosta o Ledenom i van samih trka. Saznali smo da bi voleo da se oproba u reliju i da nikad u životu nije raskinuo ugovor (ovo je valjda trebalo da bude argument zašto će ostati u Ferariju i naredne godine), a pokazao nam je i kakav odnos ima prema novinarima i fanovima. Cela saga oko Finca završila se tako što je on još i produžio ugovor sa Ferarijem, a čak ni Berni nije uspeo da sakrije iznenađenje zbog toga. Kimi je malo konsolidovao svoje redove na zadnje tri trke i uspeo da se, završi vši na trećem mestu u poretku vozača, ipak spasi bruke. A da, čisto da se ne zaboravi, ipak je ovu sezonu uspeo da obeleži i na pozitivni način. Oborio je rekord po broju najbržih krugova u toku jedne sezone (deset)- bela mrlja u moru crnila. Drugo veliko razočarenje je, po mom mišljenju, Honda. Ni dolazak Rosa Brona nije pomogao ovoj ekipi da pobegne sa dna tabele, a o učinku Batona i Barikela ne treba trošiti reči. Prvi je sezonu završio kao poslednjeplasirani vozač koji je osvajao bodove, a drugom je jedino bilo bitno da obori rekord po broju startova u f1, jer, kako kažu, važno je učestvovati. Međutim, napravio je Barikelo i podvig vredan pažnje. Pokazao je da čuda ipak postoje i doneo Hondi podijum u Britaniji. Međutim, više se i nije očekivalo od ekipe koja je još u martu ove godine kao primarni cilj za sezonu istakla razvoj bolida za sledeću. Pa, srećno.

Nasuprot tome, svojim vožnjama u drugom delu sezone oduševili su nas Sebastijan Fetel i Fernando Alonso. Fetel je pri kraju sezone činio čuda u Toro Roso-u i uspeo da ovom timu donese čak i prvu pobedu. Neverovatan učinak za ovog mladog vozača, koji je pokazao da je vozački skoro potpuno sazreo, što mu uz neosporni ogromni talenat, sigurno garantuje blistavu karijeru. Toro Roso je sezonu završio na šestom mestu, ispred svog velikog brata, Red Bula, i tako zaokružio verovatno najuspešeniju sezonu koju će ikada imati. A šta tek reći za bivšeg dvostrukog svetskog šampiona?Alonso je vozio verovatno najbolju sezonu u celom svom životu, čineći čuda u bolidu kao što je Renoov. Španac je na kraju uspeo i da ovom izuzetno nekonkurentnom timu tokom većeg dela sezone, donese i dve pobede. Ako je i od bivšeg šampiona, mnogo je.

Pojedinačnim učinkom svih vozača ne bih se previše bavio jer su mnogima mogućnosti bile ograničene mogućnostima tima, ali je bilo i onih koji nisu uspevali da iskoriste sve potencijale bolida. Titulu u poretku konstruktora uzeo je Ferari, osmu u poslednjih deset godina. Međutim, stekao se utisak da to bez Žana Toda i Rosa Brona nije isti tim. Da ne budem shvaćen pogrešno, ne dovodim u pitanje Domenikelijeve sposobnosti, već mi se čini da tim nije imao pravog vođu u autoritativnom smislu, a timske greške su nekoliko puta skupo koštale vozače ovog tima. S druge strane, autoritet nikako nije nedostajao Meklarenu, ali jeste dobar drugi vozač. Kovalainen se sasvim zasluženo našao u Meklarenu ove sezone, ali se stiče utisak kako je previše puta bolid ovog tima uspeo da ga savlada. Dosta bledih partija i samo jedna pobeda (i to pucanjem Masinog motora). Malo za vozača tima poput Meklarena. O BMW sam već pisao, tako da ne bih mnogo dužio. Ukratko, red, rad i disciplina u režiji Marija Tajsena. Na početku smo u borbi za četvrto mesto imali četiri tima. Dva su opravdala očekivanja, dva užasno podbacila. Reno je na kraju uspeo da spasi čast i osvoji četvrto mesto. Posle užasnog početka sezone, nekonkurentan bolid ovog tima je Alonso, samo on zna kako, uspeo da razvije, a dve pobede pri kraju nagoveštavaju dosta svetliju budućnost. Tojota je takođe opravdala očekivanja. Ovaj japanski tim je konačno delovao organizovano, ali ipak je za četvrto mesto bilo potrebno više od jednog Trulijevog podijuma. Zatim dolazimo do najvećeg iznenađenja sezone- Toro Rosoa. Mali tim uspeo je da pokori veliki i plasira se ispred njega, a može se pohvaliti i jednom pobedom, što su mogli da pred početak sezone samo sanjaju. Red Bul se ove godine propisno obrukao. Ako od Kultarda nismo očekivali ništa posebno, od Vebera jesmo, ali osim solidnog početka sezone nismo videli ništa. Što se Vilijamsa tiče, još jedna bleda sezona, a osim dva podijuma Nika Rozberga i ispada Kazukija Nakadžime kao da ih nije ni bilo cele sezone. O Hondi sam već pisao, sezonu je donekle spasio podijum Barikela, ali oni za ovu sezonu i nisu bili zaineteresovani. I na kraju, Fors Indija. Novi tim iz Indije nažalost nije uspeo da sebi uknjiži nijedan bod, a jedini put kada su bili u prilici koban nije bio nekonkurentni bolid već Kimi Raikonen.

Za kraj, treba se osvrnuti i na još neke stvari koje su nas zadesile ove godine. Naime, upoznali smo se sa novim repom bolida, tzv. ajkulinim perajem, izumom Red Bula koji su na kraju koristili svi sem Meklarena i Vilijamsa. Tojota je ostala bez svog nekadašnjeg šefa tima, Ovea Andersena, koji je priminuo tokom jednog relija. Na kraju, od Formule 1 oprostilo se jedno veliko ime- Dejvid Kultard. Možda nikada nije bio šampion, ali je imao one vozačke osobine zbog kojih bi ga svaki šef tima samo poželeti mogao. A nakon izveženih 246 trka i 13 pobeda u samo tri različita tima, došlo je vreme za penzionisanje. Bar što se Formule 1 tiče. Ako ni zbog čega drugog, pamtićemo ga po incidentu sa Šumaherom na VN Belgije, ali i po izjavi da ne gleda u retrovizor dok vozi. Toliko od Škota za ovaj sport.

Šta reći na kraju svega?Uzbudljiva i vrlo izjednačena sezona (dovoljan podatak je da su svi timovi sem Fors Indije bar jednom bili na podijumu), u kojoj smo se upoznali sa mnogim stvarima vezanim za Formulu 1, ako ne u trkačkom , onda u svakom drugom smislu. Ostaje samo nada da će 2009. biti još uzbudljivija (KERS i slikovi). Trkački vrlo moguće, van staze vrlo teško.

preuzeto sa: http://www.f1-serbia.net